Sushi, tradicionalno jelo iz Japana koje je osvojilo svet
Sushi je postao globalno popularno i cenjeno jelo, omiljen je zbog svoje jedinstvene kombinacije ukusa, tekstura i estetike. Pre nego što saznate više o pripremi sushija i sushi restoranima, osvrnimo se na bogatu istoriju koja je oblikovala ovaj kulinarski dragulj. Bilo da ga konzumirate u elitnom restoranu ili kao brz obrok na pauzi za ručak, sushi je uvek jedinstveno gastronomsko iskustvo.
Kratak istorijat sushija
Sushi, kakav danas poznajemo, ima korene duboko u istoriji istočne Azije, a njegovo poreklo seže nekoliko vekova unazad. Prvobitno, sushi nije bio specijalitet, već se smatrao načinom konzerviranja ribe. U drevnoj Aziji, riba je bila soljena i zatim fermentisana u pirinču, zbog čega je mogla dugo da se čuva. Ovaj proces poznat kao narezushi datira iz 2. veka pre nove ere u jugoistočnoj Aziji, a kasnije se proširio na Japan.
Kako je vreme prolazilo, proces fermentacije je postajao kraći, nastao je haya-zushi, oblika sushija gde su pirinač i riba služeni zajedno bez duge fermentacije. Sushi je postepeno evoluirao, ali je tek u 19. veku nastao sushi kakav danas poznajemo. Hanaya Yohei, japanski kuvar, se smatra tvorcem modernog nigiri-zushija. On je prvi počeo da služi sirovu ribu na blago začinjenom pirinču, praveći brzi obrok koji su stanovnici Tokija mogli veoma lako da konzumiraju.
Sushi restorani nude doživljaj, ne samo obrok
Sushi restorani, poznati kao sushi-ya u Japanu, nisu samo mesta za obrok; oni su destinacije gde se kultura, tradicija i kulinarstvo prepliću. U Japanu, sushi majstori ili itamae, prolaze kroz dugogodišnju obuku, usavršavajući svaki aspekt pripreme, od sečenja ribe do pripreme savršenog pirinča. U ovakvim restoranima, iskustvo uživanja u sushiju je ceremonijalno, insistira se na ravnoteži ukusa, teksture i temperature.
Izvan Japana, sushi restorani su evoluirali u raznim pravcima. Neki se drže tradicionalnog stila, sa minimalističkim enterijerom i fokusom na autentične sastojke. Drugi su prihvatili moderniji pristup, insistirajući na sofisticiranom prostoru sa inovativnim menijima koji kombinuju sushi sa elementima drugih kuhinja.
Bez obzira na stil, dobar sushi restoran je mesto gde se poštuje kvalitet sastojaka. Sirova riba mora biti sveža i visokog kvaliteta, pirinač savršeno začinjen, a serviranje uz naglasak na detalje. U nekim delovima sveta, kao što je Los Anđeles ili Njujork, sushi je dostigao status umetnosti, a neki restorani čak poseduju Michelinove zvezde, što je potvrda njihove izvrsnosti.
Kako izgleda postupak pravljenja sušija?
Pravljenje sushija je umeće koje posebno zahteva preciznost, strpljenje i preciznost pri serviranju. Postupak podrazumeva pripremu sastojaka, nakon čega sledi oblikovanje sushija kome se posvećuje posebna pažnja.
Prvi korak u pravljenju sushija je priprema pirinča. Koristi se kratko ili srednje zrno pirinča specifično za sushi, koji ima lepljivu teksturu. Pirinač se ispira hladnom vodom dok voda ne postane bistra, kako bi se uklonio višak skroba. Pirinač se kuva u vodi u srazmeri 1:1, uz eventualno dodavanje alge kombu koja doprinosi aromi.
Kuvani pirinač se preliva mešavinom rižinog sirćeta, šećera i soli, koja mu daje karakterističan ukus i sjaj. Nakon začinjavanja, pirinač se hladi i povremeno meša kako bi se dobila savršena tekstura.
Sushi može da se sprema od kombinacije različitih sastojaka, ali najčešće se sprema od morskih plodova, povrća i algi. Sirova riba poput lososa ili skuše mora biti sveža i izuzetnog kvaliteta. Često se koristi i dimljeni losos, kozice i ikra. Što se tiče povrća, najčešće se koristi krastavac, avokado ili šargarepa koji se seku na tanke trake. Alge se koriste za obmotavanje pirinča i drugih sastojaka u rolnicama.
Oblikovanje sushija
Postoji nekoliko vrsta sushija, a svaka od njih se oblikuje na specifičan način. Pravljenje nigiri sushija podrazumeva oblikovanje malih ovalnih loptica pirinča, na koje se stavlja tanak komad sirove ribe ili morskih plodova. Često se koriste i wasabi i sojin umak kao dodaci. Za maki sushi, nori alge se stavljaju na bambusovu prostirku, zatim se dodaje sloj pirinča, a potom red sastojaka poput ribe, avokada ili povrća. Sve se pažljivo rola i seče na manje komade.
Iako tehnički nije sushi jer ne sadrži pirinač, sashimi se pravi jednostavnim sečenjem sveže ribe na tanke kriške, koje se serviraju s wasabijem i sojinim umakom. Uramaki je obmotan pirinčem spolja, dok je nori unutar rolne, zajedno sa sastojcima. Često se oblože semenkama susama ili ikrom spolja.
Kako se servira suši?
Sushi se najčešće servira na drvenim ili keramičkim daskama, s pažljivim rasporedom boja i oblika kako bi jelo izgledao estetski privlačno. Wasabi (japanski zeleni hren), ukiseljeni đumbir i sojin umak su standardni prilozi koji se poslužuju uz sushi. Sushi majstori preporučuju redosled konzumiranja od blažih ukusa, a zatim prelazak na intenzivnije.
Sushi se obično jede u jednom zalogaju kako bi se osetila puna kombinacija ukusa. Nigiri sushi se lagano umače u sojin umak s ribljom stranom prema dole, kako bi se izbeglo natapanje pirinča. Wasabi se dodaje po želji, a ukiseljeni đumbir se jede između isprobavanja različitih vrsta sushija kako bi se osvežilo nepce i neutralisao ukus prethodnog. Pravljenje sushija je delikatan proces koji zahteva veštinu, tako da ovaj specijalitet pripremaju sushi majstori koji su posebno obučeni za pripremu.
Sushi, kulturni simbol Japana prepoznatljiv širom sveta
Sushi je kroz decenije postao mnogo više od tradicionalnog japanskog jela. Njegova jednostavnost, a ujedno i složenost, osvojila je srca ljudi širom sveta. Sushi odavno ne predstavlja samo hranu, već i kulturni simbol Japana. Priprema, umeće serviranja, fokus na detalje i izvrsan ukus učinili su ga jednim od najcenjenijih jela na globalnom nivou.
Savremeni sushi može varirati od klasičnih oblika kao što su nigiri, sashimi i maki, do inovativnih fuzija nesvakidašnjih sastojaka. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, popularnost su stekle sushi rolnice uz prilagođavanje tradicionalnih recepata zapadnom ukusu, pa su tako nastale California roll ili Philadelphia roll.
Od svog skromnog početka kao metoda konzerviranja ribe, sushi je izrastao u globalni kulinarski fenomen. Njegova sposobnost da se prilagodi ukusu različitih kultura, a pritom zadrži svoju suštinsku jednostavnost i prefinjenost, čini ga jednim od najomiljenijih jela današnjice.